Naučnici NASA-e rade na razvijanju satelita u obliku čaše za koktele, koji bi trebalo da budu konstruisani do 2025. godine i da snabdeva Zemlju čak trećinom potrebne električne energije. Cilj je da se naprave čitavi "rojevi" ovih satelita.Ovaj satelit dizajnirao je doktor Džon Mankins, koga je NASA zadužila da ispita mogućnosti korišćenja solarnih panela za slanje struje na Zemlju. Tehnologija bi omogućila da se energija šalje na Zemlju, gde bi svojevrsne trafostanice tu struju prikupljale i slale je dalje potrošačima.
Sam satelit imaće više hiljada tankih zaobljenih delova nalik ogledalima, koji bi se kretali kako bi prikupili što više Sunčeve energije.
Ideja o solarnim elektranama u svemiru razvijena je početkom sedamdesetih godina. Taj stil dobijanja struje je privlačniji jer je u svemiru, zbog nepostojanja atmosfere, moguće lakše i brže prikupiti velike količine energije Sunca. Osim toga, prikupljanje je moguće u bilo koje doba dana.
Viđali ste neobične automobile obložene zlatom, dijamantima, sedefima, ali ovako zanimljiv i star automobil obložen kožom bizona možda niste imali priliku da vidite.
Zaljubljenik u automobile iz Moskve, Maksim Sarmatov poseduje jedinstven automobil koji je u potpunosti prekriven kožom kanadskog bizona. Koža se nalazi svuda, počev od samog enterijera, spoljašnosti pa čak motora.
Ovaj ruski automobilski entuzijasta prodaje svoj automobil i u oglasu navodi da je koža umetnički izgravirana uz pomoć majstora sa Bliskog istoka.
Unutrašnjost ovog automobila, uključujući i instrument tablu takođe je izrezbarena sa braon bizonovom kožom, kao i sa skupim prirodnim krznima . Unutrašnji deo ispod haube i delovi motora takođe sadrže pravu kožu koja je otporna na visoke temperature prilikom rada motora.
U ovom oglasu se ne pominje koja je marka ovog kožnog automobila, ali Maksim je spreman da proda automobil obložen kožom za sumu od 1.215.000 dolara.
1894. godine, mladi gvožđar iz Lidsa, Džejms Henri Etkinson, uzeo je malo parče drveta, malo krute žice, a
onda je od toga napravio jedan od velikih izuma u istoriji: mišolovku.
To je jedan od nekoliko korisnih predmeta (uz spajalicu, rajsferšlus, zihernadlu...) koji su stvoreni krajem devetnaestog veka i koji su toliko bili blizu savršenstva od samog početka da u decenijama koje su potom prošle gotovo da i nisu mogli da budu usavršeni.
Etkinson je prodao svoj patent za 1.000 dolara, što je u to vreme bilo nešto preko današnjih 30.000 dolara. Posle je to uložio u druge izume, ali nijedan nije bio toliko uspešan i nije mu doneo toliko slave.
Prva mišolovka koja se našla u prodaji proizvedena je pod nazivom "Gricko" (Little Nipper) i veoma brzo je preplavila tržište i podavala se u milionima primeraka.
Američki naučnici su genetski modifikovali biljke koje svetle u mraku, kako bi uskoro sa njima mogli da zamene ulično osvetljenje. Genetičari su u biljke preneli gene iz svitaca koji su zaslužni za svetljenje ovih insekata.
Naučni tim iz Kalifornije se nada da će uskoro moći da modifikuje i veće biljke i drveće kako bi u budućnosti predstavljali prirodnu alternativu električnim svetiljkama. Oni su pomoću posebnog softvera u laboratoriji dizajnirali nove sekvence DNK sa ovim enzimom, koje su ubacili u agrobakterije – bakterije koje mogu da prenesu svoje gene na biljke. Na taj način su uspešno napravili male biljke koje svetle, ali su im potrebna dodatna novčana sredstva kako bi genetski modifikovali velike biljke.
Po prvi put u istoriji, naučnici sa švajcarskog Federalnog tehnološkog instituta u Cirihu su teleportovali 10.000 bita informacije po sekundi od tačke A do tačke B na distanci od oko šest milimetara unutar kola sličnog kompjuterskom čipu.
Tim naučnika preveo je neke informacije u kubite na kolima za slanje, a zatim merio stanje kubita u kolima za prijem. Bez obzira na stanje kubita kod kola za slanje, ono je bilo reflektovano na kolo za prijem, što znači da su istraživači teleportovali informaciju.
Ovo je potpuno drugačiji način od onog na koji računari šalju informacije, budući da nisu potrebne nikakve žice.
U ovom slučaju, ni bit podatka nije fizički prešao to rastojanje – umesto toga, informacija se od jedne, "stvorila" na drugoj lokaciji.
Hrabriji naučnici tvrde da daljim proučavanjem teleportacije na nivou atoma mogu da se stvore i teoretske pretpostavke za teleportovanje živih bića, dok konzervativniji istraživači u to sumnjaju.