U nedelju, 3. novembra dogodiće se nesvakidašnje, hibridno pomračenje Sunca. Pomračenje će moći da se prati širom sveta: od Kariba i istočnih obala SAD-a, preko južne Evrope do Afrike i Bliskog istoka.
Hibridno pomračenje nastaje kada je Mesec na takvoj udaljenosti da se iz nekih krajeva, zbog zakrivljenosti Zemlje, vidi prstenasto, a iz drugih potpuno pomračenje.
Na delovima putanje na kojima se očekuje potpuno pomračenje, doline, odnosno udubljenja na profilu Meseca propustiće svetlost Sunca tako da će nastati sjajne tačke u Sunčevoj atmosferi, tzv. kromosferi. Na drugom delu putanje na kojem se očekuje prstenasto pomračenje, planine na Mesecu će pokriti delove prstena tako da će on izgledati isprekidano.
Bolova piramida je samljeni kameni stub koji štrči iz južnog dela Tihog okeana i to je najviši kameni stub na svetuNa geografskoj karti tačkica koja označava Bolovu piramidu jedva se vidi. Oni koji su se uživo sreli sa ovim kamenim stubom jedva su poverovali svojim očima. Taj obelisk je toliko visok da se čini da dodiruje nebo. Iako je u podnožju široka samo 400 m, Bolova piramida dostiže visinu preko 550 m, a to je dvostruko više od Ajfelove kule.
U Ginisovu knjigu rekorda Bolova piramida upisana je kao najviši kameni toranj na svetu. Bolova piramida se nalazi uz istočnu obalu Australije, oko 700 km severoistočno od Sidneja.
Samostalni letač Frensis Čičester, koji je veliku stenu video 1931. godine tokom svog leta preko Tasmanije, opisao ju je kao “široki pradavni kameni bodež”.
Ispod površine okeana nalazi se mnoštvo šarenih riba koje jure oko kamenih stubova i ispod lukova. Njihovo igralište je zaravan vulkanske stene, jer je Bolova piramida zapravo odavno ugašeni vulkan kojem je samo vrhostao iznad vode. Ona je samo jedan u nizu vulkana ugašenih pre sedam miliona godina.
Prvi čovek za kojeg se zna da je video ovu stenu bio je Henri Ligberd Bol, zapovednik broda Saplaj, koji je ovuda prošao 1788. godine prevozeći doseljenike na ostrvo Norfolk. Bol je stenu u obliku piramide nazvao po sebi.
Bajkalsko jezero u istočnom delu azijske Rusije je najdublje jezero na svetu sa najdubljom tačkom od 1642 metra. Zahvaljujući dubini i površini od 31.500 km², ovo jezero sadrži najveće zalihe slatke vode svetu. Preko 20% slatke vode sa cele planete nalazi se upravo u ovom jezeru.
Pored mnogobrojnog jedinstvenog biljnog i životinjskog sveta, u njemu se nalazi i jedina slaktkovodna vrsta foke na svetu, nazvana "bajkalska foka".
Nazivo Bajkalskog jezera dolazi od tatarskog bai-kul', "bogato jezero".
Ovo jezero je toliko veliko da ima 27 ostva, od kojeg najveće ima površinu od čak 742 km², a u samo jezero se uliva preko 300 reka.
Zimi se jezero ledi do dubine od 1 metra i ostaje zaleđeno od januara do maja.
1996. godine stavljeno je na listu svetske baštine.
Naučnici NASA-e rade na razvijanju satelita u obliku čaše za koktele, koji bi trebalo da budu konstruisani do 2025. godine i da snabdeva Zemlju čak trećinom potrebne električne energije. Cilj je da se naprave čitavi "rojevi" ovih satelita.Ovaj satelit dizajnirao je doktor Džon Mankins, koga je NASA zadužila da ispita mogućnosti korišćenja solarnih panela za slanje struje na Zemlju. Tehnologija bi omogućila da se energija šalje na Zemlju, gde bi svojevrsne trafostanice tu struju prikupljale i slale je dalje potrošačima.
Sam satelit imaće više hiljada tankih zaobljenih delova nalik ogledalima, koji bi se kretali kako bi prikupili što više Sunčeve energije.
Ideja o solarnim elektranama u svemiru razvijena je početkom sedamdesetih godina. Taj stil dobijanja struje je privlačniji jer je u svemiru, zbog nepostojanja atmosfere, moguće lakše i brže prikupiti velike količine energije Sunca. Osim toga, prikupljanje je moguće u bilo koje doba dana.
Viđali ste neobične automobile obložene zlatom, dijamantima, sedefima, ali ovako zanimljiv i star automobil obložen kožom bizona možda niste imali priliku da vidite.
Zaljubljenik u automobile iz Moskve, Maksim Sarmatov poseduje jedinstven automobil koji je u potpunosti prekriven kožom kanadskog bizona. Koža se nalazi svuda, počev od samog enterijera, spoljašnosti pa čak motora.
Ovaj ruski automobilski entuzijasta prodaje svoj automobil i u oglasu navodi da je koža umetnički izgravirana uz pomoć majstora sa Bliskog istoka.
Unutrašnjost ovog automobila, uključujući i instrument tablu takođe je izrezbarena sa braon bizonovom kožom, kao i sa skupim prirodnim krznima . Unutrašnji deo ispod haube i delovi motora takođe sadrže pravu kožu koja je otporna na visoke temperature prilikom rada motora.
U ovom oglasu se ne pominje koja je marka ovog kožnog automobila, ali Maksim je spreman da proda automobil obložen kožom za sumu od 1.215.000 dolara.
1894. godine, mladi gvožđar iz Lidsa, Džejms Henri Etkinson, uzeo je malo parče drveta, malo krute žice, a
onda je od toga napravio jedan od velikih izuma u istoriji: mišolovku.
To je jedan od nekoliko korisnih predmeta (uz spajalicu, rajsferšlus, zihernadlu...) koji su stvoreni krajem devetnaestog veka i koji su toliko bili blizu savršenstva od samog početka da u decenijama koje su potom prošle gotovo da i nisu mogli da budu usavršeni.
Etkinson je prodao svoj patent za 1.000 dolara, što je u to vreme bilo nešto preko današnjih 30.000 dolara. Posle je to uložio u druge izume, ali nijedan nije bio toliko uspešan i nije mu doneo toliko slave.
Prva mišolovka koja se našla u prodaji proizvedena je pod nazivom "Gricko" (Little Nipper) i veoma brzo je preplavila tržište i podavala se u milionima primeraka.
Američki naučnici su genetski modifikovali biljke koje svetle u mraku, kako bi uskoro sa njima mogli da zamene ulično osvetljenje. Genetičari su u biljke preneli gene iz svitaca koji su zaslužni za svetljenje ovih insekata.
Naučni tim iz Kalifornije se nada da će uskoro moći da modifikuje i veće biljke i drveće kako bi u budućnosti predstavljali prirodnu alternativu električnim svetiljkama. Oni su pomoću posebnog softvera u laboratoriji dizajnirali nove sekvence DNK sa ovim enzimom, koje su ubacili u agrobakterije – bakterije koje mogu da prenesu svoje gene na biljke. Na taj način su uspešno napravili male biljke koje svetle, ali su im potrebna dodatna novčana sredstva kako bi genetski modifikovali velike biljke.
Po prvi put u istoriji, naučnici sa švajcarskog Federalnog tehnološkog instituta u Cirihu su teleportovali 10.000 bita informacije po sekundi od tačke A do tačke B na distanci od oko šest milimetara unutar kola sličnog kompjuterskom čipu.
Tim naučnika preveo je neke informacije u kubite na kolima za slanje, a zatim merio stanje kubita u kolima za prijem. Bez obzira na stanje kubita kod kola za slanje, ono je bilo reflektovano na kolo za prijem, što znači da su istraživači teleportovali informaciju.
Ovo je potpuno drugačiji način od onog na koji računari šalju informacije, budući da nisu potrebne nikakve žice.
U ovom slučaju, ni bit podatka nije fizički prešao to rastojanje – umesto toga, informacija se od jedne, "stvorila" na drugoj lokaciji.
Hrabriji naučnici tvrde da daljim proučavanjem teleportacije na nivou atoma mogu da se stvore i teoretske pretpostavke za teleportovanje živih bića, dok konzervativniji istraživači u to sumnjaju.
Korejski umetnik Jong Ho Ji postao je poznat širom planete po impresivnom i jedinstvenom načinu na koji reciklira stare gume stvarajući od njih prava umetnička dela.
Da umetnost i mašta ne znaju za granice dokazao je i ovaj umetnik. Skulpture životinja, ljudi i čudnovatih stvorenja, proizvod su njegove mašte, a pretočeni u predmete od starih guma. Njegova dela oduševljavaju posetioce Seula, gde su njegovi radovi izloženi.
Jong Ho Ji je magistrirao likovne umetnosti 2008. godine na Univerzitetu u Njujorku. Kada su u pitanju skulpture, diplomu za tu vrstu umetničkog stvaranja dobio je na Honigik Univerzitetu u Seulu 2005. godine.
Marina Bay Sands je danas prepoznatljivi simbol Singapura. Tri nebodera sa zajedničkim krovom na kojem se nalazi raskošan zabavni park, otvorena su 2010. godine. Ovah hotelski kompleks, čija je izgradnja koštala 6 milijardi dolara, ima 2.560 soba i kazino. Tu su i muzej u obliku lotosa, dva bioskopa, ledena dvorana i sedam ekskluzivnih restorana u kojima rade poznati svetski kuvari.
Najveća atrakcija ove građevine je ipak najviši bazen na svetu – na 55. spratu, 240 metara iznad zemlje. Zabavni park na krovu može da ugosti skoro 4.000 ljudi.
U zabačenim krajevima severoistočne Indije i dan danas je popularno plemensko, nekada zakonom zabranjeno, tradicionalno kockanje pomoću luka i strele, pri čemu se muškarci svih generacija okupljaju i istovremeno gađaju u metu.
Poreklo ove igre, poznate kao "siat knam" ili "baci strelu", koju igraju muškarci iz plemena Kasi na severoistoku Indije, nije poznato.
Učesnici biraju dvocifren broj i klade se na njega, a kolika će suma pripasti dobitniku zavisi od iznosa koji uplate da bi učestvovali u igri.
Svaki učesnik odapinje luk i strelu u pravcu mete koja je udaljena oko 50 metara, nakon čega se prebrojavaju samo strele koje se zabodu u metu, a dve poslednje cifre ukupnog broja prebrojanih strela donose dobitak onome ko se kladio na taj dvocifreni broj.
Na primer, ako 142 strele pogode metu, dobitnik je onaj koji je stavio ulog na broj 42. Ako nema dobitnika, nagradni fond se prenosi za narednu igru.
Ova igra je zabranjena tokom 40-ih i 50-ih godina prošlog veka, ali je zabrana kasnije ukinuta 1982. godine. Nakon toga je postajala sve popularnija, da bi se danas u nekim krajevima igrala i dva puta dnevno, osim nedeljom i državnim praznicima.
Prolaz divova je područje od 40.000 spojenih bazaltnih stubova koji su nastali vulkanskom erupcijom u paleogenu (pre 50-60 miliona godina). Nalazi se na severoistočnoj obali Severne Irske.
Bazaltni stubovi stvaraju stepenastu liticu koja se uranja u Irsko more. Većina stubova su heksagonalni (imaju šest strana), iako ima i stupova s manjim brojem stranica.
Neki delovi su dobili popularna imena kao što su: "Divovska čizma", "Divovo oko", "Pastirski stubovi", "Saće", "Divovske orgulje", "Divovska vrata" i "Kamilja grba".
U srednjem veku nastala je legenda kako je Prolaz divova izgradio irski ratnik Fin MekKul (Finn McCool) kako bi se borio protiv svog škotskog rivala Benandonera.
Umetnik Entoni Hou posvetio je život pravljenju neobičnih kinetičkih skulptura, koje se, za razliku od uobičajenih, pokreću snagom vetra.
Svaka od njegovih kinetičkih struktura je priča za sebe, koja izgleda magično i pomalo nestvarno. Skulpture pravi od nerđajućeg čelika, a svaki delić od kojih su napravljene pažljivo je postavljen da u savršenoj korelaciji sa vetrom i svetlošću postigne najveći utisak.
Entoni je počeo da se bavi umetničkim radom još 1952. godine, a kinetičke skulpture početo je da pravi 1989. godine. Njegova dela se nalaze širom sveta u privatnim kolekcijama.
Jedna od najzanimljivijih kreatura je ''About Face'', a zamišljena je kao lice koje menja grimase u skladu sa vetrom. Na nekim skulpturama pomeranje metalnih delova omogućava delikatni mehanizam.
Iako je dosad napravio desetine kinetičkih skulptura, najpoznatije su ''Octo", "Vlast-O-Spine" i ''In Cloud Light". Entonijev posed i studio se nalaze u Istsaundu u državi Vašington, a površine su devet hektara. Na posedu je postavljeno pet velikih kinetičkih struktura koje vise sa drveća.
Atlantski put, odnosno ''Atlanterhavsveien'' na Norveškom, je sasvim sigurno jedan od najfascinantnijih puteva na svetu zbog svojih sedam neobičnih mostova koji su ga učinili svetskom atrakcijom.
Put se uzdiže iznad nemirnih talasa Norveškog mora koji se često razbijaju o njega za vreme oluje, a samo za vreme gradnje put je pogodilo je čak 12 strašnih uragana. Ovaj segment, poznat i kao Put 64, sastoji se od nekoliko nasipa, sedam mostova i četiri stajališta – koja služe za odmor i za uživanje u neverovatnim prizorima koji se pružaju ispred.
Put je prvenstveno izgrađen kako bi povezao opštine Eide i Averoj, a duž puta su napravljena i posebna mesta za ribolov (kao i jedan most posebno dizajniran za ovu namenu) na koja turisti i lokalni stanovnici često dolaze kako bi ulovili svež bakalar.
U 20. veku, ruta je izvorno bila zamišljena kao željeznica, sli se ti planovi nisu uspeli ostvariti. Planiranje puta je počelo 1970-tih, ali sama izgradnja nije počela sve do 1983. godine. Nakon što su pogođeni uraganom – jednim za drugim – 12 puta, neobični mostovi Atlantskog puta su konačno otvoreni 7. jula 1989. godine.
Judit Polgar (rođena 1976. godine), najbolja šahistkinja u istoriji šaha, jedina je šahistkinja koja je uspela da se nosi sa najboljim muškim velemajstorima, a skinula je skalp i nekim svetskim šampionima, među kojima je i Gari Kasparov.
Njeni brojni uspesi su, pre svega, rezultat eksperimenta njenog oca. Ona i njene dve starije sestre (Žuža (velemajstor) i Sofija (internacionalni majstor)) bile su deo obrazovnog eksperimenta njihovog oca Lasla, koji je pokušao da dokaže da deca mogu da postignu izuzetne rezultate ako se posebno obučavaju od najranijih godina. "Geniji se stvaraju, oni se ne rađaju", bila je njegova teza. Laslo i njegova žena Klara su obrazovale svoju decu kod kuće, a šah im je bio najvažniji predmet.
Kada je bila mala, uvek je više volela da igra protiv muških takmičara, stavljajući do znanja u ranim godinama da želi da bude najbolja i u muškoj konkurenciji.
Ona je jedina žena koja je uspela da bude među prvih 10 šahista na sveta. 2005. godine, borila i za titulu svetskog šampiona, ali je bila poslednja, osma.
Trenutno se nalazi na 52. mestu FIDE liste, i jedina je žena među prvih 200 šahista na svetu.
Lesnik predstavlja šumskog duha starih Slovena. Da je povezan sa šumama može se zaključiti iz njegovog imena, jer les na staroslovenskom (a i u mnogim živim slovenskim jezicima) znači šuma. U okolini Vranja ovog su šumskog duha zvali i šuman. U Rusiji su ga zvali lješi, a poznata su i imena ljesovik, lešak, lesnoj i lisun. Žena mu se zvala lešačaha, lesoviha ili lešiha.
U Češkoj, Moravi, Slovačkoj i Sloveniji poznata je pojava šumskih ljudi (lesni lide, lesni mužove). Šumski ljudi su bili divlji i sličnog izgleda i osobina kao i lesnici, ali živeli su u zajednici, dok je lesnik u drugim krajevima obično individualni šumski duh.
Lesnik se zamišljao kao antropomorfno biće, ali sa glavom neke rogate životinje, obično obučen u krzno. Neretko je zamišljan sa kopitima. U obredima su se pojavljivali ljudi koji su bili maskirani u lesnika i zadirkivali snašku. Snaška je muškarac preobučen u ženu. U tim obredima čovek sa maskom se poistovećivao sa maskom, odnosno bićem čiju masku nosi.
Lesnik je naklonjen pastirima i čuva im stoku. On je i zaštitnik divljih životinja, pa se tu naizgled javlja oprečnost u njegovoj funkciji, jer su domaće i divlje životinje prema predanju tradicionalni neprijatelji.
Luksuzni hotel sa pet zvezdica biće izgrađen unutar 100 metara dubokog i vodom potopljenog kamenoloma u podnožju Tjanmenšan planine u Kini.
Hotel će da ima 380 soba i 19 spratova, a dva sprata će da budu pod vodom.
Ostatak "Interkontinental Šimao" hotela biće izgrađen uz zidove kamenoloma i izgledaće kao da je uklesan u planinu, a gosti će moći da uživaju u raznim vodenim sportovima na obližnjem jezeru. Strmi planinski zidovi će biti iskorišćeni za bandži skokove.
Očekuje se da će biti potrebno oko tri godine da se hotel napravi, a noćenje će da košta oko 300 dolara.
Ako volite neobičnu garderobu, kaput od dlaka skinutih sa muških grudi je prava stvar za vas. Za jedan ovakav kaput, koji košta 2.500 funti, dizajneri su potrošili više od milion dlaka, a za njihovo sastavljanje im je trebalo više od 200 sati rada.
Uprkos promotivnom materijalu na kome je prikazan muškarac sa depiliranim grudima, kompanija koja je napravila ovaj kaput kaže da je ideja ustvari pobuna protiv trenda koji zahteva od muškaraca da se depiliraju i da budu manje muževni.
Ovo je Trinidad Moruga Scorpion, naljuća paprika na svetu i drži prvu poziciju po ljutini od februara 2012. godine. Ima raspon ljutine 580.198-2.009.231 i prva je papričica koja je prešla 2 miliona skovila.
Skovil je jedinica kojom se opisuje ljutina u paprikama, koja zavisi od količine kapsaicina, koja se nalazi u kori paprike.
Kapsaicin deluje kao iritant na sisare, uključujući ljude, kod kojih izaziva osećaj pečenja na bilo kom tkivu sa kojim stupi u kontakt. Kapsaicin i nekoliko srodnih jedinjenja se nazivaju kapsaicinoidima a proizvode ih ljute papričice, koje tako odbijaju određene biljojede i gljive.
Naga jolokija je vrsta paprika, koja je poznata po tome da sadrži oko 1.000.000 (330.000–1.032.310) Skovilova jedinica, što ju je činilo najljućom paprikom do 2011. godine. Najviše se gaji u Asamu, u Indiji, Bangladešu i Sri Lanki.
2011. godine tu titulu je preuzela paprika "Butch T Scorpion" sa Trinidada, koja ima raspon ljutine 500.000 do 1.463.700 Skovila, sve dok se nije otkrivena gore pomenuta Trinidad Moruga Scorpion.
Poređenja radi, feferni papričice imaju ljutinu 100-500 Skovila.
El Pinakate i Velika pustinja Altar je područje na severozapadu Meksika prošarano brojnim kraterima i dinama koje mu daju posebnu lepotu. Vredna arheološka nalazišta i činjenica de je to područje sveto za starosedelačko stanovništvo čine ga još značajnijim.
Na ovom području dine dostižu visinu od 200 metara, a celo područje je veoma raznoliko životom i nastanjuje ga 44 vrste sisara, preko 200 vrsta prica, 40 različitih reptila kao i 540 vrsta biljaka.
Disko Energetski Podovi mogu biti bilo koje veličine i oblika. Svaka pločica ima vlastiti generator koji prikuplja i pohranjuje električnu energiju kada plesač stane na nju. Energija se zatim koristi za napajanje zvučnog sistema, light-show-a, LED svetala u samom podu, ili za bilo koje druge potrebe diskoteke.
Slični kinetički podovi se već koriste za proizvodnju električne energije na nekim sportskim igralištima i atletskim stazama, a sada se i pokreti plesača pretvaraju u koristan izvor obnovljive električne energije.
Svaka pločica Energetskog Poda stvara elektricitet tako što se pomeri za oko 10 mm. Taj mali pokret aktivira generator, koji generiše do 35 W električne energije.
Nakon samo jedne noći plesa u klubu, pod je generisao dovoljno električne energije da u potpunosti zadovolji celu potrošnju diskoteke. Na taj način, smanjuje se cena režija i još bitnije, smanjuje se emisija štetnih gasova – plesom.
Princip formiranja Mesečeve duge je kao i kod obične duge, sa jednom razlikom, a to je da umesto sunčevih zraka, ovu dugu formira svetlost mesečine. I dok većina nas dugu vidi nekoliko puta godišnje, sa Mesečevom dugom to nije slučaj, zato što je Mesec promenjiviji od Sunca potrebno da se poklopi dosta uslova da bi do nje došlo:
1) Mesečeva duga se najbolje vidi kad je Mesec ''upadljiv'' na nebu, što odgovara periodu oko punog meseca, s tim što se naročito pogodonim smatra period pre i posle 4. faze.
2) Potrebna je određena vlažnost vazduha, pa se kao najbolji uslov smatra da je u pitanju vedra noć sa periodičnom kišom.
3) Poslednji važan fakotr je i položaj Meseca na nebu. Pri tome se misli na ugao Meseca na horizontu a u odnosu na kapljice vlage u atmosferi. Poželjno je da ugao bude što manji. Ako je taj ugao veći od 42 stepena, Mesečeva duga se neće pojaviti.
Zbog toga što je potrebno da se sva 3 uslova poklope, Mesečeva duga je veoma redak prirodni fenomem.
Na prvi pogled, Plaža Školjki (Shell Beach) koja se nalazi u zapadnom delu Australije se može učiniti kao sasvim obična plaža, ali tek kada pogledate iz blizine, možete uočiti da je umesto peskom ili kamenjem prekrivena školjkama.
Plaža je dugačka 110 km i jedna je od samo dve plaže na svetu koje su u potpunosti prekrivene školjkama.
Sloj školjki na ovoj plaži dubok je čak 10 metara, a milioni školjki su nekada korišćeni kao materijal za gradnju okolnih objekata sve dok plaža nije postala deo UNESCO-ve Svetske baštine, čime je pažljivo zaštićena od bilo kakve štete.
Ceo zaliv je popularno turističko odredište, a kristalno čisto more i neobična mlečno bela plaža od školjki su često domaćini za razne svečane ceremonije, od kojih su najčešća venčanja.
Jedna ruka, jedan jezik, druga ruka drugi. Ovako bi mogao da se opiše način na koji mala Kineskinja Čen Šijuana funkcioniše. Ona ima razvijenu levu i desnu hemisferu mozga, pa istovremeno može da piše obema rukama na dva jezika.
Ovaj talenat Čen je otkrila u srednjoj školi i od tada njenu kinesko - englesku kombinaciju često primenjuje. "Kada ljudima kažem za ovu sposobnost, obično mi ne veruju. Mnogi od njih odmah pokušaju da učine isto, ali bez uspeha", kaže Čen.
Ona prirodno piše desnom rukom, ali i leva joj je savršeno funkcionalna. Ovaj talenat poseduje svega nekoliko ljudi na planeti.
Tirkizna boja vode jezera "Harpur Hill" u blizini napuštenog kamenoloma u Engleskoj privlačila je kupače kao magnet. Međutim jezero, čiji je bajkovit izgled mamio ljude da se kupaju zapravo predstavlja ozbiljnu pretnju za zdravlje zbog visokog nivoa zagađenosti. Iz tog razloga vlasti su odlučile da promene boju vode kako bi odbili ljude da se u njemu kupaju.
Kupanjem u jezeru Harpur Hil, ljudi se izlažu stepenu pH vrednosti od 11,3 koja se može naći u jakim dezinfekcionim sredstvima i koja može da izazove razne kožne infekcije i iritacije kao i stomačne tegobe, a pored toga dno jezera prekriveno je zarđalim automobilima i uginulim životinjama.
Međutim uprkos brojnim upozorenjima, stanovnici obližnjeg sela nastavili su da se kupaju u jezeru, pa su vlasti posegle za drastičnom merom: ofarbale su vodu u crno kako bi je učinile što neprivlačnijom. Jezero, koje su zbog tirkizne boje prozvali "Plava laguna", sada definitivno više nikog ne podseća na tropska mora.
"Neoclinus blanchardi" je riba koja je specifična po svojim velikim ustima i veoma agresivnom ponašanju kada se neko približi njenoj teritoriji.
Međutim, kada dva primerka ove ribe imaju borbu za teritoriju, one se "rvu" pritiskom svojih širokih usta jedna na druga, kao da se ljube. To im omogućava da se utvrdi koja je riba veća, i ona uspostavlja dominaciju.
Mogu biti duge i do 30 centimetara. Obično se skrivaju u šupljinama. Pronađene se u Pacifiku, kod severnoameričke obale, na dubinama od 3 do 73 metara.
Džinovska panda je ugrožena životinja - procenjeno je da je u divljini preostalo 2.000 pandi i preko 180 koje žive u zatočeništvu u Kini. Od ovog broja 20 pandi živi van Kine.
Ime "panda" vodi poreklo iz nepalskog jezika. Ovo ime je originalno primenjeno na crvene pande. Sve do 1901. godine, kada je otkrivena veza između ove dve vrste, džinovska panda je bila poznata kao išaran medved ili šaren medved (Ailuropus melanoleucus).
Na kineskom se panda kaže - Shāng xīn de xióng māo - bukvalno značenje bi bilo "medveđa mačka“. Ovaj naziv nije slučajan, pošto većina medveda ima okrugle zenice. Izuzetak je džinovska panda, čije su zenice vertikalno postavljene, kao kod mačaka.
Belgijski Nemo 33 je najdublji zatvoreni bazen na svetu. Maksimalna dubina bazena iznosi 33 metara. Ovaj bazen se korsiti za obuku ronioca, i u tu svrhu se u bazenu nalaze i mnogobrojne pećine koje ronioci ''istražuju''.
Temperatura vode je kompjuterski regulisana i iznosi uvek 35 stepeni, zbog čega ronioci ne moraju da nose ronilačka odela. Kompjuter takođe reguliše i sastav vode tako da se u tom bazenu nikad ne oseća hlor kao u drugim bazenima.
Sam bazen je podeljen u 2 odeljka. U prvom odeljku je bazen sa malim dubinam koje iznose od 1,3 m do 2,5 m, dok je drugi odeljak sa većim dubinma koje iznose 5, 10, i 33 metara.
Na nadmorskoj visini od 3.000 metara, iznad ponora od 500 metara, u Švajcarskoj se nalazi "Titlis Cliff Walk", najviši viseći most u Evropi. Dugačak je 100, a širok 1 metar.
Most "Titlis Cliff Walk", koštao je 1,3 miliona švajcarskih franaka (1,1 miliona evra) i izgrađen je povodom 100. godišnjice žicare Engelberg-Geršnialp.
Cilj izgradnje novog mosta je da se privuku turisti i upotpuni turistička ponuda u regionu.
Da li biste imali hrabrosti da prepešačite ovaj most?
Verovali ili ne, ovo nije fotografija već slika, ulje na platnu. Naslikala ju je američka slikarka iz Teksasa, Tereza Eliot.
Pre nego što je postala slikarka, kao srednjoškolka je radila i u policiji u Kanzasu, kao crtač solovatelja na osnovu opisa žrtava. Posle je završila koledž za lepe umetnosti i radila kao ilustrator i grafički dizajner, a većina njenih radova su bili crno-beli. Tim poslom se bavila punih 26 godina.
Tek je poslednjih nekoliko godina počela da slika ulje na platnu, a njeni radovi su postajali sve popularniji. Pored najvećih gradova u SAD, njene slike se danas izlažu i u Pekingu.