U nedelju, 3. novembra dogodiće se nesvakidašnje, hibridno pomračenje Sunca. Pomračenje će moći da se prati širom sveta: od Kariba i istočnih obala SAD-a, preko južne Evrope do Afrike i Bliskog istoka.
Hibridno pomračenje nastaje kada je Mesec na takvoj udaljenosti da se iz nekih krajeva, zbog zakrivljenosti Zemlje, vidi prstenasto, a iz drugih potpuno pomračenje.
Na delovima putanje na kojima se očekuje potpuno pomračenje, doline, odnosno udubljenja na profilu Meseca propustiće svetlost Sunca tako da će nastati sjajne tačke u Sunčevoj atmosferi, tzv. kromosferi. Na drugom delu putanje na kojem se očekuje prstenasto pomračenje, planine na Mesecu će pokriti delove prstena tako da će on izgledati isprekidano.
Bolova piramida je samljeni kameni stub koji štrči iz južnog dela Tihog okeana i to je najviši kameni stub na svetuNa geografskoj karti tačkica koja označava Bolovu piramidu jedva se vidi. Oni koji su se uživo sreli sa ovim kamenim stubom jedva su poverovali svojim očima. Taj obelisk je toliko visok da se čini da dodiruje nebo. Iako je u podnožju široka samo 400 m, Bolova piramida dostiže visinu preko 550 m, a to je dvostruko više od Ajfelove kule.
U Ginisovu knjigu rekorda Bolova piramida upisana je kao najviši kameni toranj na svetu. Bolova piramida se nalazi uz istočnu obalu Australije, oko 700 km severoistočno od Sidneja.
Samostalni letač Frensis Čičester, koji je veliku stenu video 1931. godine tokom svog leta preko Tasmanije, opisao ju je kao “široki pradavni kameni bodež”.
Ispod površine okeana nalazi se mnoštvo šarenih riba koje jure oko kamenih stubova i ispod lukova. Njihovo igralište je zaravan vulkanske stene, jer je Bolova piramida zapravo odavno ugašeni vulkan kojem je samo vrhostao iznad vode. Ona je samo jedan u nizu vulkana ugašenih pre sedam miliona godina.
Prvi čovek za kojeg se zna da je video ovu stenu bio je Henri Ligberd Bol, zapovednik broda Saplaj, koji je ovuda prošao 1788. godine prevozeći doseljenike na ostrvo Norfolk. Bol je stenu u obliku piramide nazvao po sebi.
Bajkalsko jezero u istočnom delu azijske Rusije je najdublje jezero na svetu sa najdubljom tačkom od 1642 metra. Zahvaljujući dubini i površini od 31.500 km², ovo jezero sadrži najveće zalihe slatke vode svetu. Preko 20% slatke vode sa cele planete nalazi se upravo u ovom jezeru.
Pored mnogobrojnog jedinstvenog biljnog i životinjskog sveta, u njemu se nalazi i jedina slaktkovodna vrsta foke na svetu, nazvana "bajkalska foka".
Nazivo Bajkalskog jezera dolazi od tatarskog bai-kul', "bogato jezero".
Ovo jezero je toliko veliko da ima 27 ostva, od kojeg najveće ima površinu od čak 742 km², a u samo jezero se uliva preko 300 reka.
Zimi se jezero ledi do dubine od 1 metra i ostaje zaleđeno od januara do maja.
1996. godine stavljeno je na listu svetske baštine.
Naučnici NASA-e rade na razvijanju satelita u obliku čaše za koktele, koji bi trebalo da budu konstruisani do 2025. godine i da snabdeva Zemlju čak trećinom potrebne električne energije. Cilj je da se naprave čitavi "rojevi" ovih satelita.Ovaj satelit dizajnirao je doktor Džon Mankins, koga je NASA zadužila da ispita mogućnosti korišćenja solarnih panela za slanje struje na Zemlju. Tehnologija bi omogućila da se energija šalje na Zemlju, gde bi svojevrsne trafostanice tu struju prikupljale i slale je dalje potrošačima.
Sam satelit imaće više hiljada tankih zaobljenih delova nalik ogledalima, koji bi se kretali kako bi prikupili što više Sunčeve energije.
Ideja o solarnim elektranama u svemiru razvijena je početkom sedamdesetih godina. Taj stil dobijanja struje je privlačniji jer je u svemiru, zbog nepostojanja atmosfere, moguće lakše i brže prikupiti velike količine energije Sunca. Osim toga, prikupljanje je moguće u bilo koje doba dana.
Viđali ste neobične automobile obložene zlatom, dijamantima, sedefima, ali ovako zanimljiv i star automobil obložen kožom bizona možda niste imali priliku da vidite.
Zaljubljenik u automobile iz Moskve, Maksim Sarmatov poseduje jedinstven automobil koji je u potpunosti prekriven kožom kanadskog bizona. Koža se nalazi svuda, počev od samog enterijera, spoljašnosti pa čak motora.
Ovaj ruski automobilski entuzijasta prodaje svoj automobil i u oglasu navodi da je koža umetnički izgravirana uz pomoć majstora sa Bliskog istoka.
Unutrašnjost ovog automobila, uključujući i instrument tablu takođe je izrezbarena sa braon bizonovom kožom, kao i sa skupim prirodnim krznima . Unutrašnji deo ispod haube i delovi motora takođe sadrže pravu kožu koja je otporna na visoke temperature prilikom rada motora.
U ovom oglasu se ne pominje koja je marka ovog kožnog automobila, ali Maksim je spreman da proda automobil obložen kožom za sumu od 1.215.000 dolara.
1894. godine, mladi gvožđar iz Lidsa, Džejms Henri Etkinson, uzeo je malo parče drveta, malo krute žice, a
onda je od toga napravio jedan od velikih izuma u istoriji: mišolovku.
To je jedan od nekoliko korisnih predmeta (uz spajalicu, rajsferšlus, zihernadlu...) koji su stvoreni krajem devetnaestog veka i koji su toliko bili blizu savršenstva od samog početka da u decenijama koje su potom prošle gotovo da i nisu mogli da budu usavršeni.
Etkinson je prodao svoj patent za 1.000 dolara, što je u to vreme bilo nešto preko današnjih 30.000 dolara. Posle je to uložio u druge izume, ali nijedan nije bio toliko uspešan i nije mu doneo toliko slave.
Prva mišolovka koja se našla u prodaji proizvedena je pod nazivom "Gricko" (Little Nipper) i veoma brzo je preplavila tržište i podavala se u milionima primeraka.
Američki naučnici su genetski modifikovali biljke koje svetle u mraku, kako bi uskoro sa njima mogli da zamene ulično osvetljenje. Genetičari su u biljke preneli gene iz svitaca koji su zaslužni za svetljenje ovih insekata.
Naučni tim iz Kalifornije se nada da će uskoro moći da modifikuje i veće biljke i drveće kako bi u budućnosti predstavljali prirodnu alternativu električnim svetiljkama. Oni su pomoću posebnog softvera u laboratoriji dizajnirali nove sekvence DNK sa ovim enzimom, koje su ubacili u agrobakterije – bakterije koje mogu da prenesu svoje gene na biljke. Na taj način su uspešno napravili male biljke koje svetle, ali su im potrebna dodatna novčana sredstva kako bi genetski modifikovali velike biljke.